Ja sam pre svega MAMA! A ja MENADŽERKA!

about me Marija Igic

Da, ja sam pre svega mama, i jako sam ponosna na to. Pročitala sam mnogo izjava žena koje žele da istaknu da su pre svega ekonomiskinje, doktorke, finansijski direktori, modni kreatori, suruge pa majke. Jasno je svima da postoji potreba da se prenebregne tradicionalna uloga žene kao majke i domaćice kako bi se pokazalo da su žene u današnjem svetu postigle mnogo više, da ne kažem da su se izborile za ravnopravnost. Međutim, imam utisak da ovakva stanovišta dovode do rivalstva i polariteta. S jedne strane postoje žene koje uporno žele da istaknu kako su “mame” i kako su ispunile “najsvetiji” cilj u životu, a sa druge strane su dame koje žele da istaknu svoju socijalnu i profesionalnu ulogu i pokažu kako su postigle “više” ciljeve. Mogu reći da su i jedne i druge u pravu ali  obe su ekstremi iste dimenzije što sa sobom donosi sukobe.

Žene koje su “samo mame” mogu osećati sramotu i niži nivo samopouzdanja, gledajući žene od karijere, “jer nisu uspele da postignu nista drugo u životu osim da rode decu” što za posledicu ima veću potrebu za isticanjem svoje važne uloge “majke” kako bi osetile da su i same važne i zadovoljile svoju inferiornu potrebu za superiornošću. Ovakvo gledište,opet, posramnjuje žene “karijeriste”, jer “ trebalo bi da se stide, nije sve u karijeri, to može i posle, bitna su deca, kakve su to žene koje vole više posao od dece?” A sa druge strane su business women, koje uporno žele da dokažu kako nisu tradicionalni prototip žene, što za posledicu ima posramljenje žena koje su samo mame ili domaćice. Utisak je da žele da dokažu da su žene mnogo više od toga, i da su one uspele u ostvarenju svoje misije i izašle iz kalupa, zadovoljile svoj grandiozni self i dostigle superiornost.  I onda kreće začarani krug borbe.

Ako si žena “mama” to je najvažnije i ako imaš karijeru ne mozeš biti mama. Ako si žena karijerista, onda je glupo biti samo mama, važno je prvo biti karijerista pa mama.

Šta je zajedničko svim ovim ženama, u osnovi? Pre svega, sve su one žene i drugo, sve koriste mehanizme odbrane da prikriju inferiornost.U prvom slučaju se nadzire mehanizam odmrane RACIONALIZACIJA, poznat kao “sladak limun i kiselo grožđe”,što bi značilo da ono što nemamo ili ne možemo da ga dostignemo, a ne možemo da prhvatimo njegov nedostatak, obezvređujemo ga, ali zato ono što imamo postaje mnogo vrednije i značajnije nego da je situacija uobičajena. Odnosno nalazimo, logične ali ne stvarne razloge za neuspeh. Niko ne kaže, da u ovom slučaju “deca limunovi” nisu važna, ali ona postaju daleko veća okupacija mamama ako one nisu uspele da ostvare neke svoje lične ciljeve, što na kraju postaje kompleks, a glavni izgovor za neuspeh je briga oko dece, što ima veće posledice nego dobrobit po njih. Na drugoj strani priče leži mehanizam odbrane NATKOMPEZACIJA. Prema Adlerovoj teoriji, svako biće iz stanja inferiornosti, koje mu je po rođenju dato, teži da se razvije i pređe u stanje speriornosti. Osećanji inferionosti i superiornosti su pokretači čoveka , međutim ako postanu okupacija u životu prerastaju u komplekse. Kako Alder objašnjava, ako je osećaj inferiornosti jak u nekoj oblasti života javlja se mehanizam odbrane kompezacija, koji omogućava da osoba investira energiju u druge aspekte u kojima je dobra i razvija ih kako bi prenebregla osećanje inferiornosti i sačuvala samopoštovanje. Međutim, mehanizam odbrane NADKOMPEZACIJA je “viši nivo” kompezacije, osećaj inferiornosti je, u ovom slučaju, toliko jak da osobi nije dovoljno da bude dobra u nekoj drugoj oblasti već mora biti superiorna u njoj Dakle, menadžerke, šta vas to guši?

Primećujemo da se u oba ekstrema nalazi ista osnova, osećaj inferiornosti, objašnjen kroz dve različite teorije. Dakle, bez obzira sto je rezultat različit osnova je ista, što je dovoljno za pomirenje dve suprotne strane.

Ja sam mama, zatim psiholog, zatim supruga, domaćica, kuvarica, majstor, vozač, čistacica sudopera, čistačica wc šolje…. Dakle dama, jasno vam je :D.

Lični stav je da žena može sve samo ako pronađe balans u tome. Možemo imati i karijeru i decu ali prenaglašavanje jedne ili druge uloge samo odaje u kojoj smo oblasti inferiorni. Sve ove uloge koje sam navela su deo mene ali mi uloga majke TRENTNO najviše prija i zato što se lepo osećam u njoj malo je više ističem od drugih uloga  ali sam isto tako i izvaredna čistačica wc šolje!

Samim tim zajednički cilj ova dva ekstema, o kojima sam pisala, je uspostavljanje homeostaze, balansa, sa samim sobom pa onda i sa svojim ciljevima i aktivnostima. Homeostaza je potebna celom organizmu kao i celom našem biću kako bi bili produktivni i zdravi, kao i naša okolina, i iz tog stanja moguće je biti i mama i menadžerka, podjednako uspešna u obe oblasti, srećna i zadovoljna. Postizanje homestaze je lični put i individualan je ali je važno prepoznati potrebu za njim. Prepoznavanje je pola puta do promene, a druga polovina može biti uz pomoć psihoterapije, joge, fizičkog vežbanja, masaže, meditiranja, i ostalih mnogobrojnih tehnika ili kombinacijom svih njih zajedno. Radite na svojim ranama i kompleksi ce proći.

Dakle lepo je istaći onu ulogu koja vam najviše prija u ovom ili onom trenutku, ali ako to ima za cilj da prenaglasi vaše sposobnosti umanjujući tuđe uspehe i kvalitete onda je to vaša slaba tačka a ne kvalitet. Takvim stavom, samo se stvara jaz, polovi, skale šta je za koga dobra žena, majka, supruga.

Sve smo mi sjajne u svemu onome što jesmo i što radimo ako nam je prijatno u tome.

Worm in an apple

Author Worm in an apple

More posts by Worm in an apple

Leave a Reply