About me

„I živeli su srećno do kraja života“

By 04/05/2020 No Comments

Nekada davno, iza sedam brda, iza sedam mora i iza sedam gora, živela je jedna….Marija, koja je obožavala da gleda crtaće i čita bajke sa svojim detetom. I tako jednoga dana, dok su zajedno, ona i njena ćerka, nedeljno popodne provodile uz omiljene ekranizovane junake njoj je sinula jedna ideja, da napiše tekst o ženskim likovima u bajkama. I tako je ona sela za svoj laptop i kucala i kucala, do kasno u noć, dok se nije rodio ovaj tekst.  Ali ovaj tekst nije bajka, on je jedna psihološka analiza, namenjena svima koji žele da čitaju zanimljive priče za moždane vijuge…

Ova priča počinje, tako što sam se zaista jednoga dana ozbiljno zamislila nad junakinjama popularnih bajki, kao što je Senžana, Pepeljuga i Aurora. Onda sam sela i malo čitala o njihovoj istoriji. Saznala sam da su veoma stare, da su tokom vremena modifikovane i prilagođavane, potiču iz naroda, koji je njima prenosio važne poruke, moralne vrednosti, verovanja. Od usmenog prenošenja preko zapisivanja a kasnije i do ekranizacije.

Odmah na početku ću reći da se u ovom tekstu neću baviti istorijom bajki kao ni kompletnom analizom pojedinačnih bajki. Izdvajam samo ženske likove iz bajki „Snežana i sedam patuljaka“, „Uspavana lepotica“ i „Pepeljuga“. Baviću se samo onim verzijama koje su sada najdostupnije. Dakle, ovo će biti jedna separativna analiza.

Kao mala jako sam volela lik Ariel iz „Male sirene“. Identifikovala sam se sa njom jer najviše odgovara mojoj ličnosti, temperamentu. Volela sam to što je uporna, što se suprotstavljala, iako je platila cenu za neposlušnost. Nikako nisam mogla da zamislim sebe kao Pepeljugu, Auroru, Snežanu, ne zato što su one loše, već zato što nisu u skladu sa mojom ličnošću. Deca se često identifikuju sa likovima iz bajki i to im pomaže da negde zauzdaju svoju zbunjenost životom i osmisle ga. Ti likovi i bajke, po transakcionoj analizi, ulaze u njihov životni skript koji oni u kasnijem životu mogu živeti u manjoj ili većoj meri, modifikovano. Identifikacija sa likom nekada može biti toliko jaka da dete kada odraste, na primer, ima problema u partnerskim odnosima. To su vam uglavnom one osobe koje čekaju princa na belom konju, savršenog mladića koji ispunjava sva njihova nerealna i idealizovana očekivanja, i zato često ostaju same. Ali da bi do indetifikacije sa likom došlo i on ušao u životni skript deteta mora da postoje drugi, ozbiljniji razlozi, o kojima sada neću govoriti. Za ovo nisu bajke krive, iz bajki je samo preuzet skript, jer nije bilo drugog adekvatnog izvora za preuzimanje. Osim toga što pomažu deci da razumeju svoj unutrašnji život, bajke prenose i moralne i životne poruke, uče decu vrednostima. Stoga su jako korisne i značajne u dečijem životu.

Prvi fenomen koji sam uočila a koji je zajednički za ove tri bajke je dramski trougao, termin koji se koristi u transakcionoj analizi. Ono što je za njega karakteristično je da su tri lika međusobno uvezana tako što je jedan Progonilac, jedan je Žrtva a jedan Spasilac. Konkretno, progonilac je uvek zlikovac, Zla maćeha, Zla kraljica, Grdana, žtve su Pepeljuga, Snežana i Aurora a spasilac je uvek Princ. Drama se dešava onda kad dođe do emocionalnog obrta, odnosno kad zlice postanu žrtve jer plate za svoja zlodela, a žrtve budu spasene. Zapravo ovaj fenomen, dramski trougao, nastao je iz analize bajki, jer je ovo postavka koja se često odigrava u bajkama. Ovde bih izdvojila još jedan fenomen poznat kao naučena bespomoćnost. Često se vezuje za žene u realnom životu, ali gle slučajnosti, i u ovim bajkama su žene te kod kojih je prisutan ovaj fenomen. Zapravo, naučena bespomoćnost je baš to naučena bespomoćnost, odnosno naučeni smo da ne možemo da dođemo do cilja sami i da nam je stalno potreban neko da realizuje naše ciljeve i snove umesto nas. Koju god junakinju, iz ove tri bajke, da pogledamo kod sve tri je prisutan isti fenomen. Ni Snežana, ni Pepeljuga, ni Aurora, nisu se borile za svoje snove, do njih ih je doveo neko drugi. U ovom slučaju Princ, uz pomoć Dobre vile ili patuljaka. Reklo bi se da su samo pasivni igrači svojih života. Šta je još interesantno za ove tri lepotice? Pa, da bi uopšte naučile bespomoćnost prvo moraju da lociraju svoj, takozvani, lokus kontrole. Lokus kontrole se odnosi na to da li opažamo da je moć nad našom sudbinom i upravljanja njome u nama, ili je spolja, gde se, zapravo, osećamo bespomoćno jer ne možemo ništa uraditi već sve zavisi od drugih. U ovim slučajevima, jasno je, lokus kontrole je spolja. Aurora još na rođenju dobija princa koji će joj biti muž, mama i tata su joj već ugovorili brak a Grdana odredila zlu sudbinu, dok su se dobre vile pobrinule za to da ublaže kletvu i osiguraju ljubav između Aurore i princa Filipa. Pepeljuga je nemoćna nad Zlom maćehom i njenim ćerkama, Drizelom i Anastasijom, koje su je pretvorile u sluškinju. A Dobra vila je tu da joj prokrči put do Princa. Snežanu, donekle, prati ista sudbina kao i Pepeljugu. I njena zla maćeha, Kraljica, ju je pretvorila u domaćicu jer je zavidela njenoj lepoti, ali ona utočište i pomoć od čini Kraljice nalazi kod patuljaka.

Sada bih prešla na glavnu stvar koju sam primetila u karakterizaciji ženskih likova. Ako se analizom bavimo kao psihoanalitičari, onda bih rekla da uviđam, takozvani, spliting. Spliting znači cepanje, rascep.  Ovaj mehanizam javlja se kod sasvim male dece kao odbrana kada roditelji ne ispunjavaju njihove zahteve. Na primer, kada mama doji bebu, beba vidi dobru mamu, ali kada beba plače a mama ne dolazi, beba vidi lošu mamu. Iako je to jedna ista mama, beba je vidi kao dve, potpuno dobru, kada ispunjava njene potrebe, i potpuno lošu, kada to ne čini. Naravno, ovaj mehanizam je privremen, dok dete ne nauči da integriše dobru i lošu mamu u jendu ličnost. Međutim, ovaj mehanizam odbrane je patološki ako perzistira i pojavi se u odraslom dobu. Karakterističan je za granični i narcisoidni poremećaj ličnosti, kao i za depresiju. Gde se ovaj mehanizam nalazi u ove tri bajke? Pa upravo u ženskim likovima. Ne znam da li ste primetili tu veliku separaciju u prikazivanju ženskih likova. Pepeljuga, Snžana i Aurora su potpuno dobre, bez ikakvih mana, kao dobra mama kod bebe, a Gradana, Zla maćeha i Zla kraljica su potpuno loše, bez ikakvih vrlina, kao loša mama. Nema koherentnosti u ženskom liku već rascep. Nije prikazana realna žena sa vrlinama i manama već njena idealizacija ili kriticizam prema likovima suprotnim od idealnog. Lik dobrih žena je idealizovan i nemoguće ga je ostvariti u realnom životu. Reprezentuje ženu kao potpuno moralno ispravnu, između ostalog i vrlo poslušnu (naučena bespomoćnost i lokus kontrole) kako bi zadovoljila društvene norme i kao takva bila nagrađena. Dakle, žena pre svega treba da bude lepa, poslušna, dobra, nežna, brižna, požrtvovana…u suprotonom je zla. Ovakva idealizacija, ako je prisutna u životnom skriptu muškaraca, dovodi do nerealnih očekivanja od žena, samim tim i nezadovoljstva i neuspešnih odnosa sa njima. S druge strane, zlice su ohole, samostalne, uporne, osvetoljubive, tvrdoglave…i kao takve su kaženjene, nisu baš slavno završile na kraju, i nisu društveno prihvaćene. Još jedna stvar je zanimljiva ovde. Verovatno ste čuli za izreku „žena je ženi vuk“. Pa mislim da je ova izreka pronašla svoj život baš u ovim bajkama. Žena, ženi podmeće „nogu“. Glavni neprijatelj čuvenim lepoticama je žena koja je pored toga što je ohola, i zavidna i ljubomorna. Zaista mi se čini da ove bajke fino oslikavaju ovu izreku, koju, verujem, da ste mnogo puta čuli u životu. Sad da li su žene prirodno nabaždarene jedne protiv drugih ili je to naučeno kroz kulturu i verovanja, ostaje misterija.

Ove bajke možete uporediti sa Pohahontas, koja je napravljena po istinitom događaju, verovatno malo modifikovana. Pohahontas je devojka iz indijanskog plemena, stoga bi komparacija bila zanimljiva. Ili sa likom Mulan. Zanima me vaše viđenje. Radujem se vašim komentarima i sugestijama.

Pogrešan zaključak bi bio ako posle ovog teksta ne bi čitali deci bajke. Zašto? Ova psihoška analiza bi trebalo da služi roditeljima. Roditelji bi trebalo sa decom, povremeno, da gledaju craće i pre spavanja da im čitaju bajke i onda kroz razgovor sa decom da im pojasne ili dopune ono što ih zbunjuje, ne razumeju ili se ne uklapa u trenutnu sliku sveta. Kao što sam već rekla bajke deci pomažu da razumeju svoj unutrašnji, zbunjući svet. Preko crtanih filmova i bajki deca upoznaju realnost. Mnoge stvari deci lakše možemo da objasnimo ako im poistovetimo sa nekom situacijom iz crtaća. Šta je dobro a šta loše deca lakše nauče uz omiljene junake, kao i druge moralne principe koji su njima, u ranom uzrastu, vrlo apstraktni. Čitajući deci ostvarujete dublji emocionalni kontakt sa njima, koji je vrlo važan. Korz razgovor i čitanje deca uče nove reči i pravilan izgovor. Stoga bi pravilan zaključak bio da svako veče pre spavanja deci pročitate jednu bajku i povremeno sa njima odgledate crtani!

Marjia Igic

Author Marjia Igic

More posts by Marjia Igic

Leave a Reply